Čitam ja ove postove i vidim datumski da su tu več prošle godine i kol'ko znadem sad svi ovi koji su pisali imadu barem jednu, ako ne dve Četvorke urezane u svojim srcima, a to pisanje je počelo u godinama kada sam ja matori puritanac gledao na te automobile ko ono - ko pobogu dade dozvolu za registraciju tim kantama.
A ondak je došlo vreme smirenja i trezvenosti u smislu miran život, lepo kod kučice svoje i tu i tamo na neki kapučinozo. A za to treba neki prevoz.
Pošto sam se odlučio preostalih 20, 25 godina svojih koji mi verovatno još pripadaju, preživiti u okruženju seoskih manira i prirode, prodao sam svoju galeju od auta i rekao svojoj najboljoj 3/4, da bi ja kupio neki oldtajmer, kad sam več mator i počeo da se ponašam k'o mala deca.
Gledala me sa svojim okicama i klimala glavom u smeru ne-ne i pitala- a koji to oldtajmer ti imaš u mislima dušo, a ja k'o iz topa Jaguar a ona meni februar. I gotova priča.
Kad me neki dan u septembru prošle godine nazove telefonom i kaže, ej, dušo, videla sam neki oglas na autonetu, neki dedica prodaje Četvorku, k'o nova, garažirana, prvi vlasnik...ajd' ne kenjaj, kakva Katrca, jes' li ti pametna...ajd, pogledaj, nemoj biti takav...i ja stvarno.
Otvorim sajt, pogledah i zaljubih se u prvu torziju! Na fotki k'o nova novcata. Pošto nisam imao u to vreme nijedan auto (sad ih je previše, al' šta češ, starost glupost) otišao sam na autobus i piči ga u Ljubljanu kod tog dedice. A kad sam je video, moju sadašnju Caricu, srce mi se topilo k'o puter na suncu i bez reči sam platio dedi onih 600 euriće, kol'ko je hteo za nju. Bez reči.
I tako ja sednem u nju i idemo nazad na selo. Kad sam seo u to čudo koji zovedu auto, a vidio sam da ima i točkove te sve stvari koji su za vožnju potrebni, udario pravo na autoput, jerbo mi je to bilo u krvi. Gonim ja to limeno čudo i samo tada, nikad više poslije, jurila je neverovatnom brzinom od 140 km/h po kazaljki. Bio sam k'o malo dete. To je auto da se goni, toooo...a kad sam došao u svoju Stavču vas, video sam, da to čudo nema vinjetu za autoputeve i smrz'o se od straha, šta bi bilo, da je bilo, al' falabogu nije bilo. Naime kazna u našoj podalpiji za vožnju bez vinjete na autoputu je skromnih 400 eura
I ondak sam je iš'o gledati izbliza.
Čudan neki koncept auta, još čudniji za vožnju, al' godište je 1979 a kilometraža nikakva. Znači, mog'o bi to da bude oldtajmer, al' takav još nisam video. Svi su oldtajmeri neke fiće, bube, kabrioleti, nazgrpane limuzine, a ovo - pa izgleda k'o cipelica, čudan neki autić.
Al' srce je nešto nepredvidljivo i nema veze sa mozgom, pa sam tako gledajući odlučio, da to čudo sredim kako treba. I tako sam i uradio, našao ovaj forum gde su mi momci rekli sve kako uistinu treba, a danas sam
PONOSNI vlasnik Carice, koja ni u snu ne ide više od kuće nikuda, iako je več bio neki oglas na autonetu za nju
Kad sam je kupio, 22.09.2009 imala je na brojčaniku kilometraže 38.500 km, danas ima 50.000 km i sve te kilometre sam napravio sa njom po raznim putevima, sa raznim prigodama i nezgodama, a ostalo je sve več poznato.
To je jedini auto, u koji ulazim sa užitkom i volim je voziti, jerbo je vožnja sa njom meni nešto najlepše što se osim letenja može doživeti. Kad ti to uđe u vene, ne možeš više bez toga. To je droga, najjača koju možeš doživeti. Čekao sam na taj auto k'o kreten toliko godina i danas me stid samog sebe kad pomislim, kako sam nekad gledao na taj auto.
Ovo je Legenda od Auta i Četvorka je zakon. Sva ostala limarija mi je danas u smislu - pih, to nije Četvorka, to je šminkeraj.
Eto šta može jedan mali skroman autić da napravi od ozbiljnog starudije (mene) kakav sam pre bio. Jednostavno: budala naduvana.
A vid' me sada: sam jedan osmeh,šala i punovredan Život. I to zahvaljujuči samo jednoj stvari: Četvorki koju zovem Carica, jerbo je zaita CARSKA
A da sam njezinom pomoči upoznao fantastične ljude sa foruma i sklopio prijateljstva, o ostalom da i ne govorim. Taj Auto spaja ljude više nego što magnet privlači železo sebi. Imati taj auto je čista privilegija, da ne govorim kakvi smo vlasnici tih limenih kutija.
I Carica je ponosna oldtajmerka, sa svim mogučim i nemogučim papirima, a što mi je u čast i ponos: originalna je, k'o da je juče iz IMV-a izašla. Tamo se rodila naime. 1979 godine. Januara joj je rođendan!
Ponekad pomislih sam u sebi: šta bi bilo, da je to žensko? Več sad razgovaram svaki dan sa njom, kako bi tek bilo da je živa? Moja bolja 3/4 gleda me tu i tamo malo čudno, klima glavom u smeru ne-ne sa zvukovima u smislu tctctctct, šta je tebi a ponekad spazih i mali trag ljubomore u njezinom ponašanju.
I odma' trčim gledati, da nije slučajno nekim ekserom išarala po Carici reč, k'o ono, znate, kurva i to...
