ŽUŽEMBERK - TRŠKI DNEVI - 17.07.&18.07.2010

[Gavrilo]

dobro je da nisam jedini kojeg gnjave na granici.
Divna dobrodoslica u otadzbinu

[deniob86]

A kako drugacije?   
Pa moramo da znamo da smo dosli u Srbiju 

[frik-ri]

šta je bilo na granici?

     Ma gledaj ti ovoga multilingvistu, majke ti... Covjek propricao dvanaest jezika, sedam narjecja i osam dijalekta za samo jedan vikend...   
   Na granici je imao problema jer je izvezao nacionalno blago izvan drzave i to u trecu drzavu, da se razumijemo, bez dozvole... I onda su mu, kako i skupocjenim, raritetnim i povijesnim vozilima dolikuje, gledali brojeve sasije i izvrnuli ga naopako jer je covijek ipak, zamisli drskosti i bahatosti, isao sa Cetvorkom iz Srbije sve tamo do neke tamo Tamo Daleke Slovenije... 
   Sto je najtuznije... To rade i nasi mili carinici... Ja kad sam se vratio iz Monte Carla sa Katrom (jednodnevni izlet - osli, dosli, napravili dva dira po gradu glumeci Sennu, dmnuli esspresso i vratili se nazad) tip samo sto nam nije gurao medius digitus u nas njezni anus... Spika je bila: ''Sumnjivi ste jer sta ste imali tamo traziti na jedan dan i to sa ovim autom...'' 

Edit by ja sam: Eto, pretekli me sa odgovorom...

Drugi edit, isto by ja sam: Ceeeekaj , cekaj... Pa svi imamo metalik plavu Katru... Moja bivsa, deiobova i Kočiz... Da se zamislis...

[Attila]

Posle jednog dana odmora, da i ja stavim svoj mali rezime o Žužemberku.
Mi smo krenuli u subotu oko 2:00, ali svako je imao manji-veći kvar (išli smo trojica sa R4 iz mađarske). Beli je puštao benzin  (na kraju se ispostavilo, da ima neku rupu, ali na vrhu, tako da problem rešen, da se ne sme tankovati više od pola, žuti je trzao  ).
Baš kažem ženi - jbg, vidiš R2D2 ide sporo, ali ide pouzdano....nije trebalo reći....posle nepunih pola sata još pre granica za sloveniju, odjednom zavibrira nešto napred uz strašno zujanje.  Odmah pritisnem kuplung, bacim a ler, i stanem. Pogledamo, uopšte nije bilo ulja u menjaču. Sipamo litar običnog motornog ulja i nastavljamo put. Na prvoj benziskoj pumi kupimo ulje za menjač 2 litara, i naspemo. 
Pred ZMBK cca. 150 km opet zujanje i čudan zvuk  . Kažu mi da ne maltretiram puno R2D2, idemo dalje sa 50km/h. Tako i uspevamo da zakasnimo na smortu, iako smo planirali da stignemo negde oko 11:00, stižemo posle 14:30. Ruža nas dočekuje  ...idemo u dvorac.
Posle idemo da kušamo vino  , najzad imamo vremena da razgovaramo, i da se malo rashladimo, osvežimo.
Opet idemo nedalje, pa i tamo opet vino  ....Pošto Jan odlazi, pravimo prvu zajedničku fotografiju. 
Drugi odlaze u dvorac, mi idemo sa Katrašem gde ćemo spavati, da raspakiramo.
Dok čekamo ostale mađare da se pripreme, dolazimo da zaključka sa Katrašem da BibaZoki (Beba i Zoki) absolutno znaju naše adrese (hvala Bogu da i Katraš i ja živimo u manjim nasljeima, inače u životu ne bi dobili razglednice iz Ohrida). 
Odlazimo na ručak (gulaš - ali moram da priznam kao mađar, da ima ovde kod nas mesta u mađarskoj, gde bi samo sanjali o ovakvom gulašu, jako je bio ukusan  ).
Posle ručka nazad na HQ, počinje prava diskusija, otvaraju se pive  (koje su se u međuvremenu hladile u frižideru), najzad znam ko je Frik-ri, Iluzija u stvarnosti, pričamo, zezamo se, vreme leti nenormalno. I osećamo se super 
Ruža i Čarli najbolji domaćini u svetu                , nema šta nema, stolovi krcati pljeskavicama, čevapima.
Ima i WiFi interneta, Savo odmah piše na forum, posle svako trampi za par minuta njegov netbook, i svako piše.
Posle 23:00 stiže Bota (ja mislim da se zove tako, ako ne, izvinite me, možda posle toliko piva imam kratkotrajni ispad memorije). Bota "nije baš trezan", ali Frik otvara manastirku....e, to je će biti problem i za Botu i za Doktora. Doktor posle druge čašice uporno gleda pod, Bota ponekad zaurla, tada Katraš se uzbuđuje: "Ćuti, Nina će nas obesiti, nemoj da urlaš!"     
Oko 2:00 idemo spavati.
Ujutrno ustajemo oko 8:00 (a trebali bi biti već u dvorcu). Nema problema, još mi pijemo kafu, jedemo doručak. Sa Frikom odlazimo do benziske pumpe, da kupimo još ulje za menjač za R2D2, pošto smo noćas došli do konkluzije, da pustimo dole ulje, i da stavimo friško ulje.
Vraćamo se, svi dolaze da mi pomognu, Doktor, Frik-ri....baš svako želi da pomogne. Zato se i nisam živcirao, šta će biti sa R2D2, jer sam znao da neću biti sam u neprilici.
Probamo R2D2, ali i dalje daje slične simptome. Neka, nećemo da ga silujemo po auto putu, stići ćemo nekako.
Svako pakira za put, ostali mađari kreću na more, mi idemo nazad kod dvorca, gde nas Katraš vodi po dvorcu, i obljašnjava istoriju dvorca, sa anekdotama i živopisnim stvarima.
Posle toga ručak.....pa se vraćamo do Krke (potoka).
Tu još par zajedničkih fotografija, Frma i još dva vozila kreću kući. POlako krećemo i mi. Ubacim u GPS da ne idemo auto putem. GPS nas vodi na takve puteve, da R2D2 stenje i u prvoj, takva je uzbrdica. Mislim se ja, neće ovo biti dobro, uskoro će i noć, a nismo ni blizu Ljubljane, šta će biti posle, ako već na početku idemo sa 2-3 km/h.
Nalazimo autoput, idemo u traci skroz desno (traka za zaustavljanje) sa 40-50km/h. Poneki mangupi trube kad nas pretiču. (Ako neki rumunski vozači kamiona ili onaj simpatični mladić u crnom BMW X5 koji su dolzili u dupe R2D2 i sa dugim svetlima me začarili, pa posle kod preticanja zatrubuili čita ovaj sajt, želim im sve najbolje do prvog defekta). Mislim se...ovi verovatno i ne znaju da R2D2 ima kvar, pa uključim žmigavca na sve četri. I ide to nekih 20 minuta, kad odjednom ne radi. Iskučim trokut migavce, probam normalni migavac....ne radi. Probam posle 5 minuta, opet radi (verovatno se automat za migavce pregrejao). Stanemo na jednoj benziskoj pumpi, stavljam normalni trokut nazad na branik. Biće O.K. Dok žena i deca idu na toalet, pored nas tovare jedan BMW austrijske registracije na šleper. Mladi bračni par se drže za ruke, i gledaju kako se BMW diže na šleper. Izrazi njihovih lica nisu baš nasveseliji. Gledam na R2D2 i mislim se "nadam se da nas nećeš izneveriti R2D2, daj izdrži do kuće..."
Već u mađarskoj stanemo na jednoj pumpi, jer već počinjem da haluciniram, spavam sat-dva, krećemo dalje, i u 7:30 stižemo.
Šta još da kažem....Jako smo se dobro osećali, svima jako hvala, domaćici i domaćinu najviše, nadam se da ćemo još puno zajedničkih skupa, okupljanja imati.

[katraš]

Svima  što ste došli, a Attila, legenda, koja samo potvrđuje, da vlasnici Četvorki ne znamo šta je reč - nemoguče. Još jednom veliko hvala na poseti i na komplimentima 
A sad, odoh ja sa mojom boljom 3/4 i Caricom za pravac Dalmacija. 3bunj, evo nas, dolazimo! A sa nama ide Andrej sa svojom C5 limuzinom, ima da mu oči ispadnu za vreme vožnje, vozi naime iza mene. A ja, lepo 90 km/h uz Jadransku magistralu 

Za to vreme želim svima forumašima lepo druženje a mi se čitamo posle povratka sa morskom reportažom! Do čitanja     

[petak]

A sad, odoh ja sa mojom boljom 3/4 i Caricom za pravac Dalmacija. 3bunj, evo nas, dolazimo!

Strah   me je ljudi, Vlad dolazi i u naše krajeve. Kud da se sakrijem!

Attila! svaka ti čast  , sa obitelji krenuti na put, a auto štuca! Ja bi se okrenuo! Žena bi vjerojatno počela brojiti , ako  bi ju i uspio ugurati u R4 za tako dalek put

[frik-ri]

... ''Vlad dolazi i u naše krajeve. Kud da se sakrijem! '' ...

Moja topla preporuka je: tamo gdje nema hrane, tamo gdje nema dobre cuge, tamo gdje je nezanimljivo, tamo gdje su saaaami moderni auti tipa Peugeot 307 CC Cabrio i slicno... Na ta mjesta Vlad garant ne zalazi. Fore sa cesnjakom i slicno ne pale... Da si samo vidio koliko sam luka narezao u Zuzemberku za rostilj i salatu - i sve je pojela mrcina!!!   Moooozda   ali samo moooozda   da napravis vijenac od sirovih krastavaca (za ime Bozije - kao da je ikako drugacije moguce...   )... Naime, nas Vlad je jaaaako alergican na njih... Doslovce... Nije za salu - da se zna za ubuduce da ga se ne nudi slucajno s time. U Zuzicytu sam mu posebno napravio i aranzirao salatu u posebnoj padelici...  

... ''Attila! svaka ti čast   , sa obitelji krenuti na put, a auto štuca!''...

    E pa o tome vam ja govorim...   Tip je TOOOORVENJI...   Ma cijela je obitelj   törvény !!!!  

   EDIT by ja: Ima tamo neki kreten sa Kvarnera koji je uspio samo dvije fotke  ''okeljiti'' na pravo mjesto, odnosno u ZUZEMBERK, dok je ostalih 20-ak ''okeljio'' u Slike Vaseg renola...    Pa bi zamolio moderatore ili koga vec da ih ili prebaci ili ih ja prebacim (samo kako...?  ) te nakon te intervencije obrise (ili cu ja, nisam lijen - samo sam smotan...  ) ovaj EDIT... Jbg, š'a ces... Nisam namjerno... 

[Serž]

Nisam zadovoljan! Od sve dreke samo je Atila napisao poštenu reportažu (u stilu Džeka Keruaka On the road - svaka čast ). Evo šta neupućeni posmatrač može zaključiti:
1. Kao što smo znali R4 je nepoderiv i kao dobar magarac (sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše) ako i strada napraviče još taj kilometar ili hiljadu kilometara da (dobrog) gazdu dopelja kući pa makar mu to bilo zadnje. Pu, pu, daleko bilo.
2. Katraš - aka Vlad je kakav gost takav i domaćin - sklon hedonizmu, bezrazložnom veselju i uopšte govoreći jedan veseli plavooki mladić sa neformalnom frizurom.
3. Frik-Ri navodno postoji i u fizičkom smislu. Neprovereno i stoga podložno sumnji. Dok ga ne napijemo u Srbiji potrebno ispitati. U vezi sa tim:
4. Sawoodean se još ne javlja pa ne znamo da li je zatočen u tamnicama žužemberške utvrde-zamka ili ga je uzela zapadnoevropska idila. Savo, javi se da ne brinemo i da nam posvedočiš da li Frik fizički postoji i da li je ona Janova Alpina kolektivna sajber-halucinacija ili je i to stvarno.
5. Nema pet. Reno 4!

[frik-ri]

Pa ja bi napisao par rijeci da mi nije skeđual ovakav:

1. Nedjelja: Povratak iz Zuzemcitya u sitni sat (A kao planirano je bilo otici laganica oko 18-19h...  ) tocnije oko ponoc, jedan, dva... Zapravo - to je vec Ponedjeljak... 
2. Ponedjeljak: Pali pilu, Vjeko spreman k'o zapeta puska - odmah u 5:30 hit a road... Do kasno popodne...
3. Utorak isto - pali pilu, Vjeko u pogonu cijeli dan... Taman da se odmorim Majk me izvuce iz kuce u minut-dva poslije ponoci - pravac Litl Pis Of Hevn na njegovoj Yamahi XJ 1300. Bez kaciga - 28 km/h... Dosao doma u 3 i po... Italijanu odgovorio na post i zacudo, nisam pao u nesvjest - samo sam zadremuckao. Vjerojatno i zahrkao, ali se ne cujem pa ne znam... Opaaaa, pa to je vec Cetvrtak... Da... Do 16:00 napravio 600 (slovima sest stotina) kilometara... Samo da se zna... 
4. Cetvrtak... Danas... Sneni, da ne kazem senilni Katras me trebao zvati oko 3:00, 3:30h ujutro (da dobro ste procitali!!!  ) da se nademo oko 04:00 ''tamo-negdje-blizu-mene-onako-usput'' da mi da punjac od Sawine cure i da se vidimo. U planu je bilo da im donesem kavu u termosici (bio je i Andrej sa svojom zenom Renatom Granatom io djecom), kolace i keksiće i naravno Ruzi BEZKOFEINSKU kavu jer je Ruza alergicna na kofein.
   Boooog zna koga je Katras ujutro budio  - ali mene bome nije. Isao sam prileci (kao ono, reda radi  oko 2 ujutro ) pripremio sve za srdacan docek... Prc...  Katras zove u 4 ujutro kao ja sam vec skoro u Adelaidu - ajde dodi ili nemoj, ali dodi , ali nemoj ako ti je tesko, pa nemoj, ali dodi... 
  16-18 minuta i 28 stotinki kasnije eto Pucka vec u Crikvi... Skinuo skalp svima koji su bili na cesti pa i nekim talijanima u cabrio BMW trici... Kad sam doletio puuuun gas mislili su da su ih stigla sva cetvorica jahaca apokalipse zajedno...
 Danas opet drndanje i Ivan Krstitelj me vec ceka da odemo na more... Sawa me upravo cima na mob...  Idem na more da ohladim glavu...
Pa dooookleeeee breeeeee ovakooooo.... 

EDIT by ja... Ne treba reci da nisu dobili ni kavu ni kekse ni kolace, jer sam izletio iz kuce kao tane i vec sa stepenica gurnuo kljkuc u bravu Pucka... Kao Tim Roth u ''4 sobe''  I sad sam ja, kao skrtac... 

 E moja sklerozo Zuzemberacka... 

[frik-ri]

Znaci... Moje prvo okupljanje i to bas kod ludog Katrasa... 

   Ovako... Bio je dogovor, onako spontani, da idem, naravno. Rijec dvije i uspijem nagovoriti moga frenda, Ivana Krstitelja - uistinu mi ga je sada glupo zvati Simcic. Tako ga zovem na faxu. Potrebno je reci da je nagovaranje trajalo punih 12,3 mikrosekunde.  Problem je jedino sto on radi u smjenama i nije imao slobodnu nedjelju. I kazem ja Charliu kao da dolazim sigurno, ali mozda na jedan dan jer mi je uistinu bio bed ostaviti frenda koji je fuuuul zelio ici. Katras naravno pooooluUUudeooo (tko ga zna - procitat ce kako spada...  ) i odmah mi rekao:
    ''Imas dvije solucije... Da dodes na dva dana kako Bog zapovijeda ili da ne dodes uopce. S tim da, ako odaberes ovo drugo - obrisi moj broj mobitela i moj mail i ubuduce me zaobilazi u siiiroookom luku.''
    Ljudi dragi... Nikada Charya nisam cuo ozbiljnijeg i jedino sto mije ostalo da kazem frendu je:''Brale... Snadi se kako znas i oslobodi nedjelju, jer ako ne odemo na dva dana ovaj ce popi...PIIIP...iti, a vidio si kako tip izgleda...''  I nije mu ostalo nista drugo nego zamijeniti smjenu. Ovih dana zato radi 78 sati dnevno, ali isplatilo se... 
   Dan prije obavili sve pripreme i laganica ujutro oko 8:00-8:30h krenuli starom cestom prema Delnicama. Dan kao stvoren za putovanje. Pucko samo klizi, prede... I na neravninama ispusta zvukove kao da koljes tupom zlicom magare na zivo.  U autu atmosfera samo takva. Smijeh, radost, cika... I Puckova škripa.  Putna brzina tolika da zamalo idemo u rikverc... Ma uzivancija...
   U Delnicama skrenuli za Brod na Kupi, odnosno granicni prijelaz Petrina. Na hrvatskoj granici mi tip isprovjeravao sve dokumente, pitao sta imam i takve spike i onda muk... Gleda mene, gleda putovnicu (pasoš) gleda osobnu, vozacku i prometnu... I opet muk... Pucko na Suncu, a ja inace ludim na vrucini. Tip me gleda kako se znojim i sve kontam koji mu je Bog. ja vec smisljam neke odgovore, ali sam sebi kazem - poker face i bi kul. Preda nam dokumente i ni Bog ni rog. Svasta cudnog co'eka...  Ljubazni Slovenac samo pitao gdje idemo, a ja k'o iz topa kazem na Trške dneve v Zuzemberku... Osmjeh, pecat i pedala dalje.
   Odmah na prvom nekom odmoristu parkicu stali na neku livadicu i opalili jedan lagani čalabrc. A Ivan Krstitelj zveknuo jedan Pan. ja malo gucnuo i pici dalje lagano za Kočevje. Tamo smo se malo snabdjeli sa vinom za mene i sangrijom za mene, ali je ta sangrija kasnije jaaaako oraspolozila Sawinu i Doktorovu curu... 
   Put nastavljamo dalje i pravac onom preeedivnom sumskom dionicom prema Zuzacityu. U mjestascu koje se zove Dvor smo trebali stati i pricekati da Katras dode po nas. Kao, iako sam bio u ZMBK-u prije - da nas on odvede nekom precicom da nas ne vide ''oni tamo u gradu''.  Zaustavim se pred Mercatorom i taman da izvadim mob da cimnem Charlia, kad evo, on zove mene. ''Okreni se na lijevo...'' a ja inace mijesam lijevo i desno...  ..''ne to lijevo! Drugo lijevo... ma preeeviseeee... Stani...sad opet...'' Ja k'o na ringispilu kad se on zadere, u tipicnom Katrasevom stilu: ''Eeeeeejjjjjj!!!....Tuuuu saaaaam!!!!''    Cupav, neobrijan, glasan k'o tri ciganska vašara, obucen kao brodolomac... I kaze Ivan Krstitelj:''Jel to...??  '' ja ga prekinem i kazem:''M hhhmmm...'' 
    Sjeli, upoznao se se sa Iluzijom i njegovom suprugom, narucili ono zeleno Union pivo od grejpa i neobavezna spika... Kontam: druzenje je pocelo!!!!  Tu me je Katras obavijestio da Madari imaju problema, ali da dolaze - nije frka.  I otkotrljamo se prema nasoj bazi, odnosno jednom seoskom domacinstvu. Tamo nas je docekala Nina, kcerka vlasnice i uputila nas u detalje. Kako smo bili prvi - postali smo domacini. 
    Raskomotili se, ja napunio frizider pivkanima za ekipu koja, eto,samo sto nije dosla... I poceli Iluzija i ja spiku, Ivan Krstitelj se cudi i divi kako ''tako stariji i ozbiljni'' ljudi ureduju Katrice umjesto da kupe ''nesto normalno i novo''. da se razumijemo, ovo nije bilo ismijavanje - nego samo potvrda, i njegovo odusevljenje onim sto sam mu obecao: DODI VIDJETI LUUUDU EKIPU OD 3-133 GODINE KOJA SE LUDO ZABAVLJA!
   Nije proslo ni pet piva  kad neka buka, srka, komesanje - ode mir i tisina u tri mile matere!!! Poznat zvuk Cleon motora i uistinu - postoji famozna kolona Cetvorki!!!  Nije mit!!!    Prvo mi je upao u oko Sawa i njegovo ''vatrogasno vozilo'' i pratim ga pogledom kad Ivan Krstitelj skoci kao oparen: ''Auuuuu jeee...PIIIP...ote vidi ovu crvenu...  '' Da se razumijemo - bila je naranđasta od katrce... 
   I taj prizor necu nikada zaboraviti... Kolona Cetvorki se skladno uparkirava na livadicu do moga Pucka i Iluzijine Iluzije...  Prepoznah Frmu i njegovohg Zelenka... Sawu i Vatrogasca Sema... I pogled mi zastane na bijelim felgama Oranžne katrce... U to se izmjesali Sawa i Doc i ja dignem pogled i Docu kazem ''Gde si Sawo... Munze konza!'' 
   I smjestili se svi, ja u sedmom nebu... Upoznavanje, ali... Ne ide... Toliko imena... Toliko Cetvorki. Toliko emocija... Nakon kratke okrijepe - Ruza je kao Isus sa jednom pogacom od kojih 15 cola nahranila sve prisutne i jos joj je ostalo - formirala se kolonica Katri, nazalost bez madarskih kolega.  Nakon kratkog defilea uslijedilo je ''kud-koji-mili-moji'' po okolici dvorca u vlastitoj reziji, ali se svi osvrcu za Katrasom i Ruzom kao pačići, u strahu da se ne udalje...
   U razgledavanju dvorca se pridruzio i Attila sa madarskim koegama i kako je svima jadan objasnjavao sta mu se desilo sa mjenjacem - odlucih se da ga ne gnjavim jos i ja. Nakon toga, kad se skupila cijela ekipa krenuli smo u obilazak uistinu prekrasnog krajolika sa usputnim ''vinskim stanicama''. Ova scena me je taaaako razdragala da samuistinu pustio suzu... Onu praavu musku - mililitar celicne tekucine koja je isurila iz oka za koju, da me je netko pitao: ''Sta ti je... Sta places...?'' odbrusio:''Tko place!!!  Tata ti place!!!  O'š čepu!!! Upalo mi nesto u oko...  '' Ali... Fotka govori tisucu rijeci...   



Uploaded with ImageShack.us

   Nakon toga je uslijedila jos jedna ''vinska stanica'' i onda smo otisli na rucak. Rucak je bio onaj gulas kojega je Attila opjevao, a koliko je bio dobar govore njegove rijeci: ''ja sam Madar i mogu reci da je bio odlican!!!''. Bome je bio za deset. 
   E kad smo se naputovali, kad smo se napapali opet smo se nasli u nasoj seoskoj kucici i onda je pocelo...  Piva pivu goni, sa svakim bi htio sve reci, razmjenjuju se darovi i dijelovi... Vrijeme neopisivo leti.
  E tu sam vidio Katrasa i Ruzu kako sa Renatom Granatom i jos jednim simpaticnim bracnim parom trckaraju vamo-tamo te sam im odlucio malo pomoci jer znam sta znaci ugostiti 30-ak ljudi i raditi rostilj za toliku raju.
   Noc je bila prekratka za sve pa tako i za moju Manastirku - bocu koju cuvam doslovce desetak godina. Nazdravili smo svi za sve; i za one koji su tu i za one koji eto, nazalost nisu mogli doci. Bitno je napomenuti da je dan bio uzaaaasno vruc i noc je dosla kao pravo osvjezenje. Pogotovo sto se rijetko vidi toliko razlicitih piva na jednom mjestu.  Kao sto je Attila rekao, ekipica se povukla na spavenje oko 2 poslje ponoci dok je nas nekolicina ostala do cca 3:00, 3:30...
    Attila nije spomenuo drugi dan - dorucak!!! Domace kobaje...  Kobaje, senf, ajvar... Ma sveeee... Nakon dorucka sam sa Attilom skoknuo po ulje, popricali o svemu i svacemu kao da se znamo bar milijun godina. Tijekom dana, nakon angazmana na R2D2 se ekipica pocela rasipati i to onim redom kako je Attila naveo. Onaj piknikic uz Krku je bio bas opustajuci. Mislim, neš' ti piknika... Frizider pun hladne pive i moga bambusa...  Svi oni koji nisu vidjeli zavrsnu priredbu sa cetvoricom ratnika-komedijasa mogu reci da su propustili pravi show. Ja sam se cijepao od smijeha!!! 
    I nakon toga, doslo je, kao vrijeme da se Ivan Krstitelj i ja polako uputimo kuci. Kao, vec je 19:00, 20:00 sati. I opet pogled Katrasa, onako, fuuul ozbiljan i na polu slovenskom, polu srpskom, polu ludackom pita:
''Gdeeee ceeees ti, majkuu mu...??'' 

I ja poceo:''Pa ono... Ovo... Znas...''

A on meni:
''Ne se...PIIIP...ri go...PIIIP...na pe...PIIIP...ru, tu si mi najblizi, a nikada te ne vidim. daj da sjednemo na jedno pice k'o ljudi, svi zajedno i onda idi...''

   Ne znam zasto, ali ono ''jedno pice'' mi nije djelovalo kao da ce biti ''samo jedno''...  Hvala Bogu - nikada nije!!!  E tad smo zasjeli Sawa i Doc sa curama, Ivan Krstitelj, Ruza, Granata, Charly i Andrej sa sinom i naravno - legenda od ljudine GRADSKI PISAR!!!



Uploaded with ImageShack.us


  Taj je covjek, ovaj u fensi odijelu, ne hostapler Sawa  bio u vatikanskoj knjiznici. Kako je i sam Charly objasnio - tamo ni slovenski biskupi jedva da mogu promoliti nos, a ovaj covjek je imao priliku listati knjige stare i preko 500 godina!!! Zapanjujuce. 
   Uglavnom, tek kad su se Charly i Ruza ''opustili'' odnosno kad je ''ono njihovo'' proslo, one njihove obaveze oko Trskih Dneva - tada je tek pocela spika, sala, tura za turom... Ivan Krstitelj i ja se samo pogledavamo i u sali pokazujemo na sat...  Napricali smo se i naslusali toliko viceva da je to milina... sami smijeh i samo zafrkancija. I tad sam saznao, sasvim slucajno, da je pokojni Tomaz Humar iz ovoga kraja... 
   Tih zadnjih sat-dva-tri su mi najbrze prosli i tad sam bio nekako tuzan sto sve to tako kratko traje. Krenuli smo na put u neko sitno doba jer smi i Ivan Krstitelj i ja morali u 6 na posao.
   Put nazad je prosao bez ikakvih problema... Pucko samo klizi, prede uz skripu kao da Sotona puse u rastimanu vuvuzelu svaki put kad prodemo neku neravninu. Na granici sve u redu - prosli bez ikakvih problema. Cijelo vrijeme mislimo na Attilu i njegovu obitelj i na R2D2-a...
   I onda je Ivan Krstitelj zaspao k'o zeljeznicki prag. Zavoj na zavoju, a on se klatari kao klatno u crkvenom zvonu. da mi ne bude dosadno - uhvatoo se malo ganjati sa nekim Golfom III i naravno da sam ga oprao samo tako. Tada je poslana Sawi poruka stilu: ''jednom rukom tipkam poruku, drugom drzim Ivana Krstitelja dok se klatari i Golfu drzim lekciju...''
    U jednom trenu se zaletim puuuun gas trecom kojih 130-ak km/h po jednoj nizbrdici, zovem Sawu i Dotura i urlam na sav glas: ''toooop spiiiiidddd!!!...'' Ivan Krstitelj se budi, sneno gleda sta se desava - buka samo takva, ja urlam... kazem mu da sam oprao Golfa i da zovem Sawu, a on kaze: ''Mhm...Aha... Dobro...'' I nastavi spavati.  To je suputnik.
    Dosli doma, ja se otusirao, otisao u krpe i zaspao sa osmjehom na licu... Emocije su bile zive jos dan-dva-tri nakon skupa. Uistinu smo luda ekipa... nema nam ravnih!!! 
   I za kraj... ne nisam se oblio kao svinja i onda divljao po cesti... Nisam bio ni grama pijan... Ipak zivim od volana. Svi koji su me vidjeli zelim sasmo reci da nijedna moja gesta nije uzrokovana alkoholom... Samo dobrim drustvom...
    Ljudi dragi... Ovo je bilo nezaboravno iskustvo...

    I da... Jan ima kromiranu dizalicu, zaboravih reci... Perverzno. Ali John ima gumene bombone u obliku Katre. Iskreno - ne znam da li postoji ista jace od toga sto bi me moglo trznuti...